Sve što imam da kažem o ovome

Objavljeno: 6. septembra 2012. od strane vsukunda pod Uncategorized

O jednoj aktuelnoj temi,bez mnogo psihologije,sociologije i lažnog moralisanja. Onako iskreno i dobronamerno,pa kako ko protumači.

Pročitajte ostatak ovog unosa »

Advertisements

Mada moram da naglasim da spomenika Hendriksu,kao i uostalom nekim drugim (meni) važnim ljudima,recimo Džejmsu Nejsmitu,koji je izmislio košarku,iako nema,zapravo ima na svakom koraku,DA,ovde u Srbiji,i koliko god sve ovo konfuzno delovalo…NE, nisam ništa pio danas. Pročitajte ostatak ovog unosa »

Metalika moj drugar

Objavljeno: 13. maja 2012. od strane vsukunda pod Uncategorized

Sećam se vremena kada sam kao klinac mislio da je Metalika vrsta muzike. Sećam se i vremena malo kasnije,kada sam se,shvativši da je u pitanju jedan bend a ne vrsta muzike,smejao sam sebi. Sećam se i vremena kada sam prvi put čuo „Nothing else matters“ i ostao zapanjen ispred televizora još 15 minuta po završetku spota,u potpunoj neverici da takva muzika uopšte postoji. Sećam se i vremena kasnije kada sam na tu pesmu gledao kao na najobičniju „komercijalu“ za široke narodne mase. Sećam se i vremena kada sam shvatio da to i nije baš tako. A osmog maja na Ušću sam shvatio da moja početna zabluda da je Metalika vrsta muzike i nije bila baš toliko pogrešna. Ako je uopšte i malo bila pogrešna.

Reč ili dve (ili eventualno sedamstopedeset reči) o samom koncertu: sve je bilo baš onako kako treba. Da,ceo utisak o koncertu se može svesti na tu sasvim prostu,ali sasvim adekvatnu rečenicu. Posebno me je prijatno izenenadio sam bend kvalitetom svirke,jer istini za volju, Metalika je tokom zadnjih godina imala tu i tamo poneki,hm,recimo to ovako,ne baš reprezentativan nastup. U takvim situacijama sama svirka nikada nije bila problem,ali Džejmsovo pevanje je znalo da baš baš zakaže. Na Ušću je zvučao jednostavno fenomenalno,kao da su beogradski vazduh i tridesetak hiljada metalaca željnih dobre svirke revitalizovali njegove glasne žice. Što se ostalih članova benda tiče,jasno je da nije baš ni moguće da zvuče loše,pa je kvalitet njihovog posla bio očekivano dobar. Posebno je bila upadljiva energija „ritam sekcije“ , Larsa i Roberta,koji očigledno imaju neki nepresušan izvor motivacije za animiranje publike; delovali su bukvalno kao dvadesetogodišnjaci koji prvi put izlaze na veliku scenu,sa željom da „pokidaju“ ceo koncert. Mada,nakon tolike količine alkohola popijenog ispred tržnog centra Ušće, samim gledaocima i nije trebalo baš previše podsticaja. E sad,dodajte na ceo taj ambijent gotovo sve najveće hitove jednog od najboljih,najuticajnijih i najosporavanijih bendova ikad (rekoh gotovo sve,jer da bi Metalika odsvirala baš sve što treba da odsvira iz svog repertoara,trebalo bi bar 3 sata svirke), i uspeh je zagarantovan.  Doduše,neki zajedljivci kojima je gitara opsesija bi verovatno primetili da je uživo izvođenje solo deonica Kirka Hameta postalo dosta traljavo i neubedljivo; da li zbog toga što bend pesme i inače brze solo deonice izvodi još brže uživo nego na albumu;ili zato što je i sam pomenuti gitarista veoma diskutabilnih muzičkih sposobnosti prosudite sami. Ali poenta je da su oni kao celina,sa svim svojim vrlinama i manama zvučali apsolutno sjajno,od uvodne „Hit the lights“ do drugog bisa i sada već pesme koja standardno zatvara njihove koncerte „Seek and destroy“ .

Inače,za one koji to ne znaju,koncert je održan u sklopu svetske turneje koja slavi dvadeset godina od izlaska legendarnog „Black“ albuma. Mada,istini za volju,da im je poslednji album bio uspešan,verovatno bi ova turneja poslužila kao promocija novog,a ne oživljavanje starog materijala. Bilo kako bilo,ceo „Black“ album je odsviran u potpunosti (obrnutim redosledom pesama u odnosu na album),uz naravno,najveće hitove sa onih drugih. Nekima su se posebno dopali scenski efekti (vatromet,zatim plamen koji se uzdizao nekoliko desetina metara u vis,a sve to u onim najintenzivnijim delovima pesama),a na mene je moram priznati poseban utisak ostavila interakcija sa publikom frontmena Džejmsa Hetfilda. Jednom rečju-taman. Ni premalo,pa da se publika oseća zapostavljenom i da ispada kako bend samo otaljava posao;  a ni previše, pa da sam tempo i intenzitet koncerta opadnu zbog predugih pauza zbog priče između pesama. Prosto je neverovatno koliko je sve u ovom bendu dobro,ma savršeno izbalansirano,svako perfektno zna šta može i šta treba da uradi. Bilo da je u pitanju studijski rad,ili nastup uživo. Svako je svestan svojih kvaliteta i limita,valjda je to i jedna od tajni njihovog uspeha.

Kada je u pitanju neki moj strogo subjektivni doživljaj ovog koncerta,jasno je da je sa vremenske distance od jedva četiri ili pet dana teško u potpunosti obraditi sve to u glavi na pravi način… potrebno je malo više vremena,dok čovek postane u potpunosti svestan svega što je doživeo. Ali kada je u pitanju onaj prvi utisak,na prvu loptu što bi se reklo,mogu reći da sam iskreno uživao. Da li zbog toga što nisam očekivao previše,da li zbog toga što sam zbog raznoraznih dešavanja poslednjih nedelja potpuno smetnuo sa uma da ću ići na ovaj koncert (čak sam i zaboravio ulaznicu kod kuće,i setio se minut pre nego što smo svi krenuli grupnim prevozom sa dogovorenog mesta…da,toliko sam rasejan) ,da li zbog odličnog društva,da li zbog toga što mi je trebao neki odušak od svega,da li zbog toga što je sam koncert jednostavno bio odličan…verovatno zbog svega toga pomalo. Bila je to zaista svojevrsna terapija za sve nas koji živimo u ritmu teških gitarskih rifova. I ništa to nije moglo da umanji,ni to što se program odvijao tačno po predviđenoj satnici (možda zvuči smešno,ali pojasniću-koncerti uvek,ali uvek kasne. To je apsolutni aksiom rock n rolla. Mi smo,znajući za tu činjenicu,računali da imamo malo više vremena nego što smo zapravo imali,pa smo tako upali već pred kraj nastupa grupe Machinehead,mada je inicijalni plan bio da i njih ispratimo od početka),ni to što je broj toaleta bio deficitaran (srećom,ja sam pre koncerta iskusno cirkao rakiju;oni koji su forsirali pivo imali su ozbiljnih problema da lociraju WC tokom koncerta; dotična prostorija je bila na oko dva dana jahanja od naše pozicije). Pa čak ni to što nisam uspeo da stupim u telefonsku vezu sa devojkom u momentu kad su momci iz benda svirali jednu određenu pesmu koju sam baš želeo da čuje… Oh,well…nadoknadiću joj prvom prilikom kad uzmem gitaru u ruke…

Mogu neki za Metaliku da pričaju i da su se prodali,i da su komercijala i da nisu snimili baš dobru pesmu bar 15 godina,i šta ja znam šta sve još… Ma i ja sam to pričao često. Daleko od toga da tu nema ni malo istine,da se razumemo. Daleeeko od toga. Ali onda treba reći još jednu istinu,bar po mom skromnom mišljenju – na prste dve ruke se mogu nabrojati bendovi u istoriji koji su imali toliki broj dobrih,vrhunskih pesama kao Metalika; bendovi koji su imali toliki uticaj na muzički svet kao Metalika; i bendovi za koje se može onako pola u šali pola u zbilji reću da su – vrsta muzike za sebe.

P.S. Još od onomad kad je čovek koji je takoreći maskota „Grobara“ ,Miša Tumbas isped stadiona Partizana vikao „Metalika moj drugar“ ,strašno želim da se sprijateljim sa osobom po imenu Metalika. Imena ima raznih,kad neki ciga može da se zove Elvis,Rambo,Sandokan ili štatijaznamkakoveć, možda ima neke inividue po imenu Metalika. Voleo bih da je upoznam (sad tek kontam da bi to morala biti osoba ženskog pola,takvo je ime),pa da onda sa ponosom kažem „Metalika moj drugar(drugarica)“,i da pritom uopšte ne citiram čuvene reči Miše Tumbasa,već da pričam o osobi koju stvarno poznajem…Oh,well…wishful thinking, I guess

Polly wants a cracker

Objavljeno: 8. aprila 2012. od strane vsukunda pod Uncategorized

Iliti:  sve što niste znali o Nirvani,i njenom harizmatičnom frontmenu. Obavezno štivo za svakoga ko sebe naziva fanom ovog benda,od fana ovog benda. Da,mene.

Pročitajte ostatak ovog unosa »

Selo, selo, e pa šta, ak’ je selo nije grad

Objavljeno: 30. marta 2012. od strane miroslavkalanj pod Opšte

Čitam ovih dana vesti iz Srbije: izborna trka uveliko u toku, svi puno obećavaju i još više sapliću protivnike, otimaju se za tuđe zasluge a optužuju druge za svoje neuspehe. Ništa novo i ništa što do sada nisam video. Navikao sam se i na jesenje štrajkove prosvetnih radnika i na prolećne blokade poljoprivrednika, kao i na učestale buntove nezadovoljnih radnika širom zemlje. Ali ovoga puta mi je pažnju malo više privukao članak na jednom vrlo posećenom web portalu koji govori o blokadama koje ovih dana zaokupiraju pažnju javnosti, odnosno više su me zainteresovali komenari na isti tekst.

Pročitajte ostatak ovog unosa »

Here we are now,entertain us

Objavljeno: 2. marta 2012. od strane vsukunda pod Uncategorized

Znate onaj osećaj kad prebacite na MTV, a na njemu mlad,talentovan rock muzičar? Ni ja. Mada,biće da su moji standardi za RNR samo previsoki. Ili sam samo mator. Ili možda i ne. Aj da vidimo. Pročitajte ostatak ovog unosa »

Grudvanje

Objavljeno: 14. februara 2012. od strane miroslavkalanj pod Uncategorized

Ako želite da se malo zabavite na snegu i da iskoristite ove lepe snežne dane, dodjite u NEDELJU 19.02.2012. u 12h na VAŠARIŠTE da se grudvamo :). Preporučujemo da se dobro obučete i da ponesete dobro raspoloženje jer vam samo ono treba.

NAPOMENA!

Dolazite na grudvanje na sopstvenu odgovornost i samovoljno. Molimo Vas da Vaše ponašanje prilagodite grupi i da se ponašate odgovorno. Omladinski Klub Perlez neće snositi odgovornost u slučaju eventualnih povreda.

Mantova

Objavljeno: 4. februara 2012. od strane miroslavkalanj pod Uncategorized

Koji gradovi vas asociraju na romantiku?

Verovatno niste pomislili na Tiranu, Brisel i Kragujevac. Iako i oni imaju svojih čari, nego su prve asocijacije verovatno većini bili Pariz i Firenca. U ovom drugom nisam bio, pa ga neću ni spominjati a u prvom jesam i meni je asocijacija na sve i svašta ali na romantiku nikako. Ili ja romantiku doživaljavam na pogrešan način. Ali metro koji odiše mirisom spaljene gume, ustajalog vazdzha, znoja i ko zna čega još sve. Monmartar (Montmartre) po kom se kotrljaju otpadci na dašku prvog jutarnjeg povetarca i mladi tamnoputi prodavci džidžabidža koji vam bukvalno sede na vratu pokušavajući da prodaju suvenire koje verovatno na prvom kiosku imate da kupite za tri puta manje para. A „predivan“ pogled koji puca ka Ajvelovom tornju ali doseže samo do deset metara od vašeg nosa jer je ostalo prekriveno jutarnjom maglom i smogom. A divni zvuci gradskih sirena i ljubaznost prodavaca se ni ne mogu opisati. No ne bih da blatim sada po Parizu, imam tri članka o istom u pripremi pa ću tada biti mnogo opširniji i temeljniji.

Pročitajte ostatak ovog unosa »

Čovek koji ne može da prođe detektor metala

Objavljeno: 28. januara 2012. od strane vsukunda pod Uncategorized

Iliti: Kako su nesreća u radionici,čavrljanje publike, i migracija italijanskog stanovništva sredinom dvadesetog veka doprineli stvaranju heavy metal muzike.

Pročitajte ostatak ovog unosa »

Mesto koje treba posetiti: Mercedes-Benz muzej

Objavljeno: 22. januara 2012. od strane miroslavkalanj pod Zanimljivosti
Oznake:,
Prvi automobil, sa tri točka i moj domaćin pored njega.

Dvadeset i šestog januara prošle godine je bila stodvadesetpetogodišnjica od nastanka prvog automobila. Veliko hvala moramo uputiti inženjeru Karlu Bencu (Carl Benz) koji je izradio detaljne crteže i patentirao prvi automobil sa tri točka, ali i njegovom kasnijem saradniku Gotlibu Daimleru (Gotlib Daimler) koji je u isto vreme, potpuno nezavisno, sastavio prvi automobil sa četiri točka, montirajući motor sa unutrašnjim sagorevanjem na kočiju. Oni će kasnije osnovati Dailmer AG, odnosno Mercedes-Benz, brend pomenute kompanije. Ali ovo nije priča o njima, niti je priča o pokretnoj kočiji gospodina Gotliba, nego je priča o muzeju koji je Mercedes-Benz sagradio zarad promovisanja svoje, zaista duge i uspešne istorije, ali i zarad predstavljanja onoga što možemo očekivati od njih u budućnosti.

Pročitajte ostatak ovog unosa »